Smrt bez imena

Da, dobro ste pročitali. Epitaf, ne predgovor. Lorena je tako htela. Ili Letisija. Probajte da odbijete osobu na samrti. Poslednja želja se ne uskraduje. Ali ovo jeste predgovor. Predgovor ili epitaf, Lorena ili Letisija. Iznad svega, ovo je pokušaj. Pokušaj da se napiše, još teže, da se sažme ceo jedan život, cela jedna smrt, više smrti, više njenih smrti, u dve stranice, u jedan epitaf, na jednu spomen-ploču.

Ko je uopšte Lorena? Ili Letisija? Zašto je jedno samoubistvo navodi na drugo i trede i četvrto i poslednje? Ima li poslednjeg? Zašto bezobzirno i bezobrazno prlja ulice svojom krvlju? I zašto potom sapunicom trlja ruke pod odvrnutom slavinom, nalik ledi Magbet? Zašto puni pluda dimom, a zašto se mršti na hranu? Zašto guta život? Zašto guta sebe kao Hronos svoju decu? Zašto piše ovaj testament? Zašto ne uspeva? Da li ne uspeva? Zašto traži od drugih da to urade? Zar ne poznaje sebe? Zar iko poznaje sebe?